Kafa, jedan od najpopularnijih napitaka širom sveta, prešla je tokom svoje viševekovne istorije dug put od ritualnog napitka kome su pripisivane magične moći, do današnjih, nešto bržih varijanti kafe iz vending automata i supermarketa. Ljubitelji kafe su menjanjem svojih navika i životnog tempa promenili i način na koji se ona ispija. Danas je kafa sveprisutna, i osim u kafićima možemo je kupiti na ulici, na kafe automatima, kao i u prodavnicama. Način na koji se kafa ispijala nekad, i kako to izgleda danas, veoma se razlikuju.
Prve priče o efektima kafe pominju kralja Solomona koji je ovim napitkom izlečio stotine bolesnih. Među Muslimanskim vernicima vlada verovanje da je Muhamed, zahvaljujući kafi, tokom samo jedne bitke nadjačao četrdeset svojih protivnika.
Međutim, „zvanična“ legenda o otkriću efekta koji imaju zrna kafe na onog ko ih proba potiče iz osmog veka nove ere. Kaldi, stočar iz Etiopije, postojbine kafe, otkrio je kako se njegove koze čudno ponašaju nakon konzumiranja zrna otpalih s nekog drveta. On je ovo svoje otkriće prijavio monasima, koji su od tih istih zrna pripremili topli napitak i oduševljeno primetili da ih ovaj napitak drži budnim tokom noćne molitve. Od tada, priča o čudesnim moćima napitka spravljenog od zrna kafe širila se sve dalje, i ubrzo se pročula u ostalim zemljama istočne Afrike i Bliskog istoka.
Na Arabijskom poluostrvu, kafa se nije ispijala samo u kućama, već i na mestima rezervisanim upravo za to – takozvanim qahveh khaneh – koja su se uskoro proširila po čitavom Bliskom istoku. Kafa je na ovaj način postala usko povezana s društvenim događanjima, s obzirom da su ljudi u kafane počeli da odlaze ne samo da bi popili šoljicu ovog napitka, već i da bi saznali novosti, igrali društvene igre ili uživali u muzici. Tako je rođena kultura ispijanja kafe.
Tokom 17. veka, kafa je dospela i u Evropu. Međutim, zbog svog gorkog ukusa i neobičnog izgleda, isprva nije prihvaćena i čak je nazivana „đavoljim napitkom“. Ipak, nakon blagoslova pape Klimenta VIII, širom Engleske, Austrije, Holandije i Nemačke počele su da niču kafedžinice, dok ih je samo u Londonu do kraja 17. veka otvoreno preko tri stotine. Ovde se veza kafe i društvenog života učvrstila, i kafedžinice su postale glavno mesto okupljanja i održavanja sastanaka.
Međutim, u 21. veku, s promenama u načinu života, došlo je i do promene u načinu ispijanja kafe. Kafa se, naročito u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, više ne povezuje sa višesatnim ritualima, tokom kojih se sklapaju dogovori i razmenjuju novosti. Ipak, ona je i dalje nezamenljiv deo modernog načina života. Zahvaljujući širokoj rasprostranjenosti mesta na kojima se prodaje kafa, ljudi u šoljici ovog, za mnoge i dalje čudotvornog, napitka, danas uživaju mnogo češće nego ranije. Kafe automati, kafa „za poneti“ i druge brže verzije kafe, omogućavaju da u kafi uživamo na bilo kom mestu, i to u vreme kada to nama najbolje odgovara. Ono što je i dalje nepromenjeno u odnosu na nekadašnje kafe-rituale jeste svakako ljubav prema prijatnom ukusu kafe, kao i energija koju nam ovaj napitak daje.
