Iako se kafa prvi put pojavila u ljudskoj kulturi kao lek, savremena medicinska ustanova kafu tokom godina posmatra sa sumnjom. Do danas je urađeno nebrojeno mnogo istraživanja na temu uticaja kafe na ljudsko zdravlje. Zašto je medicina odlučila da toliko pažnje usmeri na kafu? Možda zbog njene popularnosti i učestalosti u svetu – prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na planeti se svakog dana popije oko 1,5 milijardi šoljica kafe. Napitak koji ne goji, a pritom nam daje celodnevnu energiju morao je postati popularan.

 Za sada, međutim, ljubitelji kafe mogu da se opuste. Uprkos preko dvadeset i pet godina intenzivnog proučavanja, medicinska nauka još uvek nije dokazala bilo kakvu definitivnu vezu između umerenog konzumiranja kofeina ili kafe i bolesti ili urođenih mana.  Naprotiv, nedavna istraživanja pokazuju da pijenje umerene količine kafe u toku dana (dve do četiri šoljice dnevno)  pruža širok spektar zdravstvenih koristi. Naravno, većina ovih studija ne uzima u obzir kako se kafa pravi, koliko su sveža njena zrna i tako dalje. Svakako da sveža kafa izaziva znatno više hemijskih reakcija nego odstajala zrna kafe.

Istraživanja kažu...

Prema nizu takvih nedavnih studija, umereno pijenje kafe može sniziti rizik od raka debelog creva za oko 25%, kamenaca u žuči za 45%, ciroze jetre za 80% i Parkinsonove bolesti za 50% do čak 80%. Pored toga, neke studije su pokazale da kafa sadrži četiri puta veću količinu antioksidansa koji se bore protiv raka kao zeleni čaj. Ostale pogodnosti uključuju smanjenje za 25% u napadima obolelih od astme. Italijanski istraživači su u kafi otkrili i prisustvo komponente trigonelin koja osim što kafi daje miris i ukus ima antibakterijsko i antiadhezivno dejstvo, što sprečava pojavu karijesa. Naročit broj istraživanja odnosi se na povezanost između kafe i pojave dijabetesa, gde je primećena značajna uzročno-posledična veza.

Studija koju je sprovela Harvardska škola javnog zdravlja, pokazala je da su ljudi koji su povećali unos kafe na više od jedne šoljice dnevno, imali 11 procenata niži rizik za dijabetes tipa 2 od onih koji nisu menjali količinu popijene kafe, dok su oni koji su smanjili konzumaciju kafe za više od jedne šoljice dnevno, povećali su šansu da obole od dijabetesa tipa 2 za čak 17 procenata. Dakle, veća konzumacija kafe povezana je sa nižim rizikom od dijabetesa tipa 2, a promene navika u konzumiranju kafe mogu uticati na ovaj rizik u relativno kratkom vremenskom periodu.

Svi ti divni benefiti...

Većina ljubitelja kafe bi kao prvu prednost konzumiranja navela prestanak glavobolje i generalno bolje raspoloženje nakon popijene prve jutarnje šoljice. Sa svim ovim je u vezi kofein, kog u kafi ima više nego u čaju i čokoladi. Kratkoročni efekti kofeina dobro su poznati i naširoko istraživani. Sa pozitivne strane, kofein proizvodi brži i jasniji tok misli, ali istovremeno stvara i pospanost i umor. Nakon uzimanja kofeina, čovek je sposoban za veći održivi intelektualni napor i savršenije udruživanje ideja.  Kao što smo u ranijim blogovima spomiljali, sama kafa je bila ogromna inspiracija ljudima u svetu muzike i filma, tako da je teza u više kreativnih prokjeata potvršena u praksi.

Sve u svemu, kafa je sa razlogom postala omiljeni napitak ljudima širom sveta. Njene blagodeti su neosporive, a da bi one došle do izražaja, neophodno je sa umerenošću uživati u svakoj popijenoj šoljici kafe. Da li ste spremni da za minimalno ulaganje vremena u pripremu kafe promenite ceo svoj dan? I mi mislimo da jeste!